Novinari RS traže pištolje, pendreke, uniforme...

Piše: Borislav Radovanović

Već su postala degutantna moljakanja/kukumakanja novinara Republike Srpske za dobijenjem krivičnopravne zaštite kakvu imaju službena lica. Šta misle da će time konkretno dobiti? Pametnije bi im bilo da porade na dignitetu profesije, a šta je pretpostavka sticanja povjerenja naroda. Kad ljudi samo pogledaju kakvoj medijskoj satanizaciji i agoniji su upravo ti novinari izvrgli moju porodicu i mene (posebno u kontekstu borbe "PRAVDE ZA DAVIDA") postavljaju sebi logično pitanje: a ko da stane u njihovu odbranu?

Da bi ljudi shvatili problematiku dovoljno je otvoriti nekoliko esencijalnih pitanja. Vidimo da se Siniša Vukelić, oficijelni predstavnik udruženja banjalučkih novinara, mnogo više zalaže za sticanje krivičnopravne zaštite, negoli za podizanje profesionalnih standarda i digniteta profesije, a šta je primarna pretpostavka šire društvene podrške. Evo i konkretnog primjera srozavanja digniteta struke od kakvog Sinišu Vukelića i slične ni Dunav ne može "oprati".

Kad su novinari objavljivanjem neistina i nebuloza oko hapšenja Davora Dragičevića doista prevršili svaku mjeru uputio sam Vukeliću i drugim predstavnicima udruženja novinara BiH otvoreno pismo. Sadržaj pisma možete pročitati klikom: OVDE . Tim obraćanjem pokušavao sam ukazati koliku štetu nanose ljudima okupljenima u "PRAVDI ZA DAVIDA", a samo zato što im je "teško" ispoštovati elementarni princip novinarstva - traženje mišljenja druge strane. 

Neka kažu svi kojima sam se obratio zašto nisu objavili ovo reagovanje, pa da javnost dozna nesporne činjenice kakvima nezakonitim progonima smo Davor i ja izvrgnuti samo zato što smo prijavili policijsko-pravosudnu mafiju za nezakonitosti u istrazi ubistva Davida Dragičevića. Pogledom na prednje ponuđeno pismo svako vidjeti na koliko težak progon, pa sve do životne ugroženisti, sam pokušao javno ukazati. 

Svaku moguću i nemoguću laž, pa čak i notornu glupost, ovdašnjih političko-institucionalnih moćnika naši novinari prenosili bi bez ikakvih provjera. Po njima sve šta kaže ministar Dragan Lukač je "istina" kakvu ne treba provjeravati. I svaku njegovu laž su revnosno prenijeli. Pitao sam i Vukelića i sve njegove kolege: zar je bilo toliko teško kontaktirati Davora Dragičevića, mene i druge koji su onako teško blaćeni? I tako doznati pravu istinu, ili bar mišljenje prozvanih! Jok, najlakše je "copy-paste novinarstvo"!

U daljem moram novinare i "novinare" upitati: šta misle dobiti time što će u krivičnom zakonu  stajati da napad na njih ima se tretirati kao napad na službeno lice? Masovno su prenijeli vijest da je lokalni kriminalac još 12.05.2017. godine počinio napad na mene, te da je taj događaj procesuiran kao ugrožavanje sigurnosti službenog lica policije. Čak su ukazivali da to nije prvi slučaj divljačkih napada na pripadnika policije od istog kriminalca. I šta bi? Aman dvije godine taj predmet "skuplja prašinu" u prijedorskom tužilaštvu. Više nikog, računajući i mene, nije briga za taj predmet. Ad akta!

Dakle, u Srpskoj nije važno kakvu krivičnopravnu zaštitu uživate, nego da li postoji volja da se zakonske obaveze doista ispunjavaju. Mogu napad na novinare okvalifikovati i kao čin terorizma, ali zalud im to ako policija i tužilaštvo neće da sprovode zakon. Pa zar to kroz ubistvo Davida Dragičevića još nisu shvatili? Ili da se podsjetimo TERORISTIČKOG NAPADA na Milana Vukelića. Kad se ovdašnji novinari ugledaju na svog kolegu Miljana Kovača mogu se nadati i da će narod to prepoznati. Elem, prepoznaće to i režim, pa se mogu nadati progonu kakav trpi naš Miljan, a to večina novinara očigledno nije spremna podnijeti. Najlakše je "copy-paste"!

Hajde da se dotaknemo i "pokušaja ubistva" novinara BN televizije Kovačevića. Danas svima kažem da će taj predmet biti okončan oslobađajućom presudom jer tužilaštvo ide sa starom podvalom podizanja optužnice za kakvu znaju da sud mora odbiti zbog nedostatka dokaza. No, da li je problem samo u pravosuđu? 

Jesu li se novinari BN-a ikad zapitali sa kim je to Lukač kontaktirao i "razmatrao" moje dalje pojavljivanje na tom mediju (sjetite se skupštine)? Ili, kakvi su "motivi" promjene uređivačke politike tog medija? Znam i za neke druge medije koje je Lukač pohodio, pa i kako se "dogovaralo", ali to mene ne dotiče previše. Naprosto, orjentisan sam na narod, ljude koje zanima šta objavljujem na SVOJIM resursima i to mi je dovoljno. Neka se novinari zapitaju da li je etički to što ih šefovi šalju na zadatke, a istovremeno šuruju sa onima koje njihov medij proziva. 

Za kraj moram nešto upitati "samosažaljive novinare" (jedino sebe sažaljavaju): jesu li se ikad upitali kako se mojih troje djece nosilo sa silnim lažima objavljenim o meni? Valjalo je djeci trpiti provokacije, uvrede, pa sve do anatemisanja od strane okruženja. Zar je bilo toliko teško pozvati me i upitati o kakvom to pokušaju ubistva mantra Dragan Lukač, ima li tog (izmišljenog!) pištolja ili postoje li kakvi nalazi o mom duševnom oboljenu? Ma dovoljno je bilo otići na moj blog i prenijeti istinu.

Eto pisali su kako sam septembra prošle godine "prekršio mjeru zabrane ulaska u PU Prijedor" (kakva glupost!), pa kako sam se pokušao ubiti (još veća glupost) i sve do toga kako su me kolege molile da napustim objekat (nije molba kad vam lome ruke). Je li neko prenio da sam sproveden na suđenje, bez da mi je i saopšteno zašto sam uopšte uhapšen i procesuiran? Aman, evo preko sedam mjeseci odbijaju mi predati optužni akt i saopštiti razloge hapšenja. Podnio sam zahtjev za pretpretresno ročište da sud naredi MUP-u da mi uruči optužni akt i saopšti razloge procesuiranja. To nikom nije poznato jer naši novinari prenose samo saopštenja Dragana Lukača.

Hoćemo li se prisjetiti i kad onomad (29.09.2016.) novinari regiona prenesoše da sam prilikom protestnog performansa nosio natpis "OVO JE LOGOR". Čista izmišljotina plasirana kako bi zamaskirali stvarne razloge nezakonitog hapšenja. Ljudi moji, dva puta sam izvrgavan mučenju, nehumanom i ponižavajućem tretmanu i kažnjavanju kakvo zabranjuje Evropska konvencija o ljudskim pravima, a porodica i ja trpimo satanizaciju i patnju samo zato što naši novinari jedino prenose saopštenja Dragana Lukača.

Za sami kraj ostavio sam krucijalno pitanje. Od koga Vukelić i slični očekuju krivičnopravnu zaštitu? Čekaju da se Dragan Lukač umilostivi i izradi prijedlog izmjena i dopuna Krivičnog zakona na način koji novinari priželjkuju. Usvojila bi skupština takav zakon da SNSD i ostatak režimske bratije tako nešto predlože, no teško da će Višković i Lukač taj predmet ikada uvrstiti u dnevni red vlade. Zato, dragi naši novinari, vi i nadalje prenosite Lukačove laži i nebuloze, pa ga tako možda do kraja vijeka umolite da se i vas sjeti.