KORUPCIJA: Lukač (ni)je odustao od radara

Piše: Borislav Radovanović

Hoće li Vlada RS ove godine ponovo aktivirati tender "radarskog reketiranja"? Jesu li Lukač i "privatni partneri" samo tako odustali od preko 75 miliona neto profita? Odgovore na ova pitanja potražio sam od MUP RS - postavljajući dva indikativna pitanja. Dok čekamo odgovor proanalizirajmo malo ovaj lopovluk "u ime naroda".

Na prvom koraku valja istaći kako se u normalnim društvima razvija saobraćajna infrastruktura, posebno ona profitabilna. Tu je princip vrlo jasan. Iz sredstava prikupljenih kaznama izdvaja se nekih 5-7 procenata u poseban fond za kupovinu nove opreme. Tako radari i kamere "zarađuju" nove uređaje i to progresivnom dinamikom. Kada bi MUP RS od kazni prikupljenih postojećom opremom izdvajao samo pet procenata vrlo brzo bi udvostručio broj radara, potom bi udvostručen broj to učetverostručio, osmostručio...

Dakle, samo krajnje naivni mogu povjerovati da je Republici Srpskoj bio potreban "privatni partner" za nabavljanje savremene opreme saobraćajne kontrole. Ponajmanje špijunske opreme koja se prodaje pod saobraćajnu. Još naivniji su oni koji vjeruju da je neprilagođena brzina najveći uzročnik saobraćajnih nezgoda. Ljudi stradavaju zbog katastrofalnog stanja kolovoza, gustine saobraćaja usljed prevelikog broja vozila, slabe kontrole ispravnosti vozila... 

Vladi je jedino važno da građani plaćaju poreze, takse i doprinose preko registracija i goriva, odnosno da što više prihoduje kako bi zadovoljila svoju političku mašineriju. Da misle o bezbjednosti građana uveli bi u obrazovanje predmet "saobraćajna kultura" ili nešto slično, ali to ne donosi profit. Ni onaj budžetski, a niti koruptivni profit - kakav naši ministri obožavaju. 

Koliko neko treba biti naivan i povjerovati da Republika Srpska nije mogla sama obezbjediti 9-10 miliona za projekat koji po studiji za deset godina treba prihodovati preko 200 miliona maraka? Pa Lukač je za rekonstrukciju baze u Zalužanima i opremanje specijalne policije u prošloj godini potrošio identičan iznos, a taj projekat će u perspektivi samo donositi nove troškove. Sa druge strane nema para za projekat koji donosi sigurnu dobit. Smiješno.

Zašto sumnjam da će vlada još ove godine ponovo aktivirati projekat i tender "radarskog reketiranja"? Prvo, prošle godine to im je u završnoj fazi razvalio Milorad Dodik, a on više nije u poziciji nametanja volje vladi. Drugo, niko nije spreman odreći se neto zarade od najmanje 75 miliona maraka koliko je trebao prihodovati samo privatni partner (uključujući i ministarske provizije). Plus, još 100 miliona prihoda za budžet Srpske. Treće, krajnje sumnjivo je ponašanje "privatnog partnera" nakon odluke vlade o stopiranju tendera. 

Znamo da je Lukač svojim rješenjem 09.02.2018. godine kao najboljeg ponuđača odabrao konzorcij firmi: „Inovatraffic holding“ iz Njemačke „Ekin Teknoloji San. Ve Tic. A.S.“ iz Turske i „WKB Consulting“ iz Banjaluke. Time je zaključena tenderska procedura i očekivalo se potpisivanje ugovora, međutim, uslijedila je reakcija Milorada Dodika i primoravanje Željke Cvijanović da stopira posao. Znam pouzdano!

Sad, je li neko čuo da je izabrani ponuđač tražio povrat nemalih sredstava utrošenih za učešće na tenderu? Niti su tjerali vladu da raspisuje tender, niti da ga onako okonča, pa im pravno gledano svakako pripada pravo na naknadu troškova. Pored toga, sumnjati je da ovaj konzorcij toliko voli/žali Republiku Srpsku, pa neće tužbom ili vansudskim poravnanjem tražiti naknadu za izgubljenu dobit. Govorimo o poslu gdje je privatni partner trebao investirati 9,1 milion (bez PDV), a za deset godina prihodovati preko 100 miliona maraka. Znači dobrano preko 75 miliona neto profita!

Ko još olako odustaje od tolike zarade i iz kojih motiva? Eto, niko ne voli Republiku Srpsku kao ministar Lukač, pa je istu ipak tužio i naplatio nekih 58 000 maraka "ratne štete" (nakon što je za stambeno zbrinjavanje dobio 171 000 DEM). Po javno dostupnim reagovanjima proizilazi da njemačko-turske firme više vole Srpsku od njenog ministra, pa niti tužavaju, niti bar traže nadoknadu nemalih troškova učešća na tenderu.

Valja ovde ozbiljno posumnjati na postojanje "tihog dogovora" između Lukača i Tegeltije sa odabranim privatnim partnerima. Jednostavno, da svi miruju do nastupanja okolnosti ponovnog aktiviranja posla (čitaj: dok se ne kotarišu Dodika). Da bih to egzaktno provjerio predao sam upit MUP-u RS-e i zatražio informaciju. Prvo sam tražio odgovor da li je pomenuti konzorcij tražio nadoknađivanje troškova učešća na tenderu, a potom i da li je tražena naknada zbog izgubljene dobiti. 

Žarko me zanima ima li kakve tužbe ili bar prijedloga vansudskog poravnanja? Zanima me ima li bilokakve reakcije izabranog ponuđača, a indikativan je izostanak traženja naknada - bar sa pozicije sumnje o nekakvom skrivenom dogovoru. Doduše, indikativno je i ukoliko MUP ne dostavi odgovore na tražena pitanja!